Medicinski resursi

Biomedicinska istraživanja

Ova stranica u odeljku sa resursima upućuje na ključne izvore o temi biomedicinskih istraživanja. Ona se mogu posmatrati iz dve perspektive: istraživanja biomedicinskih tema u vojne svrhe i istraživanja na vojnom osoblju kao učesnicima istraživanja. Obe perspektive nose etička pitanja svojstvena vojnom okruženju, povrh onih koja važe u zdravstvenoj praksi uopšte.

Biomedicinska naučna istraživanja mogu biti veoma važna za vojne sposobnosti. Pre svega, čovek je često primarna meta ratnog oružja – metaka, bombi, raketa i drugih naoružanja. Pored „konvencionalnog“ oružja, oružje za masovno uništenje (hemijsko, biološko, nuklearno i radiološko, CBRN) ima posebne mehanizme kojima nanosi štetu. Oružje u nastajanju koje koristi druga fizička svojstva, kao što su mikrotalasi, laser ili zvuk, takođe može povrediti ljudsko telo. Neophodno je razumeti patofiziološke efekte oružja kako bi se razvile odbrambene protivmere i lečenje. Međutim, postoji rizik da se biomedicinska naučna istraživanja prošire na razvoj oružja kako bi ono postalo delotvornije ili da se pronađu novi načini nanošenja štete. Postoje primeri istraživanja koja su nacisti sprovodili na zatočenicima koncentracionih logora i eksperimenata na zarobljenicima koje su sprovodili Japanci u Drugom svetskom ratu, koji su bili posebno užasni. To je dovelo do donošenja Nirnberškog kodeksa, a potom i Helsinške deklaracije. U novije vreme, neka istraživanja sprovedena pod okriljem vojske u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu tokom Hladnog rata smatraju se neetičkim. Zato je važno da donosioci politika i vojne istraživačke institucije imaju etičke smernice i nadzor kako bi se obezbedilo da je svrha vojnih biomedicinskih istraživanja zakonita i etična.

Vojno osoblje takođe može biti predmet biomedicinskih istraživanja, bilo zato što je istraživanje dovoljno poverljivo da se ne može sprovoditi na drugim učesnicima, bilo zato što je vojna populacija glavni korisnik istraživanja. Postoje posebni rizici za vojno osoblje kao ispitanike zbog opasnosti od prećutne ili izričite prinude, nedostatka autonomije i netransparentnosti institucionalnog nadzora nad takvim istraživanjima. I ovde postoje istorijski primeri u kojima su vojni ispitanici pretrpeli štetu zbog loše istraživačke prakse. Stoga bi proces etičkog upravljanja i odobravanja istraživanja na vojnim ispitanicima trebalo da bude uzoran.