Ugovor o neograničenoj odgovornosti nam govori da dok god je naredba zakonita (čak i ako je samoubilačka ili prihvaćena kao nepravedna) od člana vojske se očekuje da je prati (Kolman 2015). Samovoljno odbijanje da se ispuni zakonita naredba je neposlušnost.

Ipak, konstruktivno neslaganje se razlikuje od otpadništva ili neposlušnosti. Odnosno, isticanje kada je nešto pogrešno može biti važno kako bi se greške izbegle. Rad na tome da se zastupaju standardi vojne profesije i obaveza prema ljudima neslaganjem sa pogrešnom odlukom, je veoma važna tema u vojsci. Neslaganje tako može biti izraz lojalnosti vojsci. Ipak, ‘član službe koji se samo “izjasni” suprotno pravilu ili naredbi koja im se ne sviđa je mnogo bliži činu razdora - tj, pokušava da potkopa, ne trudeći se da ispravi naredbu... Čin neslaganje može biti konstruktivan; čin razdora uvek šteti.’

- Ukoliko izazovete pretpostavljenog putem konstruktivnog neslaganja, možete pokazati lojalnost prema vojnoj profesiji prevencijom grešaka.

- Neslaganje zato može biti metod zastupanja vrednosti i standarda vojske.

- Dok neslaganje može biti konstruktivno, razdor može da ima veoma negativne efekte na jedinice i pojedince.

Pogledajte kartu Dama herc

Niki Kolman, ‘Ugovor o neograničenoj odgovornosti i njegov uticaj na vojno osoblje u službi’, u izdanju Džordža Lukasa, Priručnik vojne etike Ratlidž, (Routledge, Abingdon, 2015), str.280

Rebeka Dž. Džonson, ‘Služiti dva gospodara: Kada profesionalna etika dođe u sukob sa ličnim moralom’, u izdanju Džordža Lukasa, Priručnik vojne etike Ratlidž, (Routledge, Abingdon, 2015), str. 269.