- Civili koji ne učestvuju direktno u dejstvima su zaštićeni Međunarodnim zakonom i ne treba da budu namerno ili direktno na meti. Da bi se računalo na direktno učešće, potrebno je mnogo više od obezbeđivanja hrane i skloništa.

- Civili jedino direktno učestvuju u delovanjima kada izgube zaštitu i postanu legitimne mete.

- Ukoliko sumnjate da li je neko borac ili ne, treba da uzmete u obzir osobe koje nisu borci, iako je to teško.

‘Za advokate u Ženevskim konvencijama, civili mogu da izgube zaštitu ukoliko može da se dokaže da su uzeli “direktno učešće u delovanjima”… Kako je moderni rat postao sve više industrijalizovan, sve više vuče na to da organizovana civilna radna snaga pravi njihove tenkove, avione, brodove i oružane sisteme… Da li je osoba koja se uhvati oružja u borbi za deo njegovog ili njenog radnog dana - borac ili civil ili oboje? Da li su oni legitimne mete samo kada su na vojnoj dužnosti, ili možete da ih upucate narednog dana kada obrađuju zemlju ili kupaju decu?… Član 50 Dodatnog Protokola i Ženevskih konvencija uviđa da se sve [ove debate] vraćaju u 1977 i insistira: “U slučaju sumnje da li je osoba civil, ta osoba treba da se smatra civilom” i “prisustvo unutar civilne populacije ili individua koje nemaju definiciju civila ne lišavaju populaciju njenog civilnog karaktera”.

Hugo Slim, Ubijanje civila: Metod, ludilo i moral u ratu, (Hurst, London, 2007), str.190,194.