- Određeni simboli se prepoznaju u okviru Zakona o oružanim konfliktima i znače da su određeni ljudi i mesta zaštićeni.

- Osim ukoliko ste sigurni da su ovi simboli zloupotrebljeni, morate poštovati zaštitu koju oni donose.

- Ipak, morate i dalje da pazite kada su u pitanju pokušaji predaje koja bi mogla biti lažna. Goose Green (1982) daje primer ove upotrebe lažne bele zastavice koja je vodila do smrti jednog oficira.

- Dok tehnologija oružja nastavlja da se razvija, koliko je važno da inteligentni sistemi mogu da prepoznaju i prihvate legitimne pokušaje predaje?

‘S obzirom na to da je bela zastavica prepoznatljivi amblem u Zakonu o oružanom konfliktu, nije iznenađujuće da postoje rečenice u Međunarodnom pravu koje komentarišu upotrebu i zloupotrebu bele zastave... napadati nekoga dok mašete belom zastavom je primer podmuklosti.’

‘Razlog zbog koga je podmuklost shvaćena ozbiljno je ta što podriva zaštitu onih koji imaju legitimno pravo na tu zaštitu… Da su se snage tako ponašale, onda bi bilo mnogo manje verovatno da suprotstavljena strana veruje da je pokazivanje bele zastave predstavljalo legitimnu želju za pregovorima i/ili predajom, koja znači da... trupe koje su izražavale iskrenu želju da se predaju su ređe shvaćene ozbiljno pa su su mogle biti ubijene, uprkos svojoj želji da prestanu sa borbom i da se predaju.’

Stiven Kolman, Vojna etika: uvod u studije slučaja, (Oxford University Press, Oxford, 2013), p228-229, 231.